Sreda, Decembar 16, 2015
Plava tableta
Nije gotovo. Nikada nije zaista gotovo...
Probudila me je buka sa ulice. Slatkasti miris aromatičnih sveća, duvanski dim i ustajali vazduh su se izmešali i uvukli u moju posteljinu. Ustala sam i otvorila prozor ne zadržavajući se kraj njega jer sam bila gola, u prolasku do dnevne sobe upalila sam cigaretu i popila dve crvene tablete koje su stajale na uzglavlju kreveta. U dnevnoj sam pustila televizor i pojačala zvuk na trideset. Sunđer Bob. Zube sam oprala nad sudoperom gde sam ugasila i cigaretu i vratila se u spavaću sobu. Uzela sam telefon i napisala poruku koja je postala moja rutina u zadnjih pola godine. "Dobro jutro, Gospođice. Kako Vam danas mogu poslužiti?" Da budem iskrena, više nisam osećala ni strah ni gađenje i počinjalo je da mi postaje dosadno. Prošlo je skoro pola godine od kada se moj život izvrnuo naglavačke i od kada sam od prosečne, nezanimljive devojke postala neobična, zanimljiva robinja. Kome? Jednoj... Telefon se oglasio, stigao je odgovor. " Tolstojeva 13. U 14:03. Tri zalogaja. Samo mokrenje. Plava tableta." Na kratko su me prošli trnci, sat je pokazivao 12:28. Nisam imala puno vremena. Naglavačke sam protrčala do wc-a i jedva stigoh da se stropostam u kadu pre nego je topao mlaz krenuo niz moje stisnute butine. Trpela sam otkako sam ustala i mislim da ne bih izdržala ni minut duže bez obzira na kaznu. Pri kraju sam osetila blagi bol u stomaku, stegla sam zadnjicu i anus koliko sam mogla i ostala da klečim dok taj grozni osećaj nije prošao. Ovo je bio treći dan kako nisam vršila veliku nuždu. Kraj kade je stajao lavor do pola napunjen vodom u koji, već po navici, gurnuh ruku i ovlaš pređoh preko međunožja i butina. Iz kupatila sam odlučnim korakom odmaršitala do kuhinje. Frižider je nudio uobičajeno - devet staklenih flaša piva, tri flaše vodke, po jedna flašica medicinskog alkohola i sirćeta, četiri neprozirne plastične kutije sa hermetičnim poklopcem i tanjir sa skorenom belom smesom nalik na sutlijaš. Izvadila sam tanjir, spustila ga na pod i spustila lice tako da samo što nosem nisam dohvatila sadržaj tanjira koji se osećao kao da su čarape nošene sedam dana bez prestanka umočene u prokislo mleko. Zagnjurila sam lice i uzela prvi zalogaj. Obrazi su se nagonski uvlačili, usne skupljale, a oči žmirkale dok sam prvi bljutavi zalogaj muljala po ustima. Dvadeset sekundi je prošlo, smela sam da progutam. Uzela sam još dva zalogaja. Iako je ukus bio gadan kao i do sada više me nije terao na povraćanje, mislim da se navikavam. Vratila sam tanjir u frižider i produžila do ormara. Jedina garderoba koja je stajala u njemu je kožni braon korset, kožna suknjica sa velikom kopčom na kajišu i sandale - rimljanke, takođe od kože. Dok sam se oblačila upalila sam cigaretu. Kada sam bila obučena ostalo mi je manje od pola cigarete. Popravljam se, kada sam prvi put oblačila ovu kombinaciju trebalo mi je četrdeset minuta. Prišla sam vratima i uhvatila se za kvaku. Sranje! Tableta! Pustila sam vrata kao opečena i potrčala nazad u kuhinju. Na stolu, na malom, metalnom poslužavniku stajala je mala plava tableta. Brzo je nagurah u usta, progutah i okrenuh se ka maloj kameri u gornjem levom uglu. Širom sam otvorila usta i isplazila jezik, zatim ga podigla tako da se vidi i ispod njega. U sledećem trenutku sam jurila niz stepenice, pa ka autovuskoj stanici. Začuđeni, osuđujući pogledi - ništa novo. U autobusu, dok sam stajala kraj srednjih vrata neki klinac rošavog lica i štreberske građe je bio sve bezobraznijibi slobodniji kako je primetio da se ne bunim od kada me je prvi put, kao slučajno dodirnuo rukom po butini. Nekoliko puta, kada je autobus malo jače prikočio, pošteno se otrljao o moju zadnjicu. Mislim da je jadničak svršio. Izašla sam na svojoj stanici ostavljajući ga da žalosno gleda za mnom. Ovo mu je verovatno bio prvi i poslednji put da dodirne ovakvu ribu. Stala sam pred vratima kuće do koje me je poruka dovela pokušavajući da unormalim disanje. Umesto da se smirim sve teže sam disala, dlanovi i grudi su mi se znojili, a u ušima sam čula nepodnošljivo pištanje, nalik alarmu. Sigurno tableta počinje da deluje. Još nikada nisam uzela plave. Mora da je do toga. Mutilo mi se pred očima i jedva sam uspela da pokucam na vrata. Istog trenutka vrata su se otvorila i ja sam krenula da padnem u mrak koji me je povukao sebi. Ne znam da li i dalje dišem. Ruka koja drži malu, zlatnu iglu me je njome ubola u kažiprst na desnoj ruci. Jedva sam pomakla oči ka bolnoj tačkici na jagodici iz koje je lagano curila krv. Ne, to nije bila jedna kap, bio je to vrlo tanak i slab, ali jednoličan mlaz. Mora da haluciniram. Nisam više ništa videla u tom mraku sem tog tanjušnog mlaza.
- Spremna je. - Nepoznati glas mi je odjekivao u čelu i mešao se sa mojom krvlju koja nije htela da stane. - Spremna je.
