Klinika "Justina"
Posle mesec dana boravljenja u klinici "Justina" bilo mi je savršeno jasno zašto su njihove usluge više nego dvostruko skuplje od usluga drugih, uglednih ustanova tog ili sličnog tipa. Htela sam najbolje i to sam i dobila. Uredne, moderno uređene privatne sobe, najmodernija hirurška i druga medicinska oprema, ko zna koliko lekara od kojih svaki usko specijalizovan samo za jedan deo procesa - plastični hirurzi od kojih svaki zadužen za određeni deo tela ili vrstu operacije, fizioterapeuti, psihijatri, nutricionisti, zatim drugo medicinsko osoblje, maseri, bolnicari, medicinske sestre... Imala sam pristup ogromnoj i dobro opremljenoj teretani, naravno uvek pod budnim okom trenera zaduženog samo za mene, kuhinja, iako strogo kontrolisana od strane nutricionista bila je ukusnija i bogatija nego u bilo kom restoranu u kome sam do tada boravila. Zatvoreni bazeni, saune, prostorije za meditaciju i opuštanje, pa prostorije za kreativno ispoljavanje. O frizerima, šminkerima, stilistima i drugom osoblju i prostorijama za ulepšavanje da i ne govorim. Moram priznati da sam najveći strah imala, ne od operacija ili odricanja od hrane, već od same pomisli da ću provesti tri meseca u klinici zatvorenog tipa. Zatvorenog tipa... Zvuči kao zatvor, kao kazna. Sigurno je takvom ubeđenju doprinelo stereotipsko viđenje ustanova zatvorenog tipa za odvikavanje od kojekakvih poroka, ali ovde nije bilo odvikavanja. Ne. Ovo je klinika za privikavanje na zdrav i lepši život.
Estetske operacije za koje su se lekari složili da su mi potrebne su bile lagane i oporavak od njih je trajao tek nekoliko dana, nakon toga uvedena sam u striktnu rutinu koja mi je, moram priznati, odgovarala pogotovu jer su rezultati bili vidljivi gotovo trenutno. Ustajanje u pet i četrdesetpet svakog jutra, dve crvene pilule, zatim petnaest minuta za fiziološke potrebe i ličnu higijenu. U šest sati vizita. Od sedam do sedam i trideset doručak. Odmah nakon obroka lagane fizičke aktivnosti narednih pola sata, uglavnom hodanje na traci ili lagana vožnja sobnog bicikla. Od osam do devet razgovor sa psihijatrom. Od devet do devet i trideset konsultacije sa stručnim licima u šta spadaju lični trener, nutricionista, fizioterapeut i tako dalje. Narednih sat ipo je dopušteno provesti ili u prostoriji za meditaciju i opuštanje, koja je bila sa prigušenim plavičastim svetlom i gotovo prazna izuzev nekoliko prostirki za jogu, veoma udobne kožne fotelje i kreveta, ili pak prostorije za kreativno ispoljavanje koja je imala kompjuter, bez internet konekcije, štafelaj, nekoliko šahovskih tabli sa unapred konstruisanim problemima koje treba rešiti u tri ili manje poteza i gomilu muzičkih instrumenata, kao i karaoke mašinu. U jedanaest kreću vežbe u teretani i traju, sve skupa sa zagrevanjem i odmorima do jedan sat. Nakon toga sledi sauna, razgovor sa stručnim licima u šta spadaju stilisti, šminkeri i tako dalje. Ručak je u dva sata. Nakon ručka ponovo pola sata laganih fizičkih aktivnosti, zatim pola sata za fuziološke potrebe i ličnu higijenu. Dva sata nakon toga provode se na ulepšavanju u šta spada obuka za samostalno, profesionalno šminkanje, feniranje, solarijum, manikir, pedikir... Vreme do večere koja je u sedam sati se provodi ili u prostoriji za meditaciju i opuštanje ili u prostoriji za kreativno ispoljavanje. Posle večere je ponovo polučasovna blaga fizička aktivnost, nakon čega se odmara još pola sata u privatnoj sobi, pre nego što u nju dođe maser. Nakon masaže preostalo vreme do deset sati uveče i odlaska na počinak, je za fiziološke potrebe i ličnu higijenu. Ovaj raspored izgleda nekako vojnički i strašno na papiru, ali u stvarnosti je veoma prijatan i delotvoran. Tih prvih mesec dana su najsrećniji i najbezbtižniji dani u mom životu. Ti dani su dani kada sam konačno od ružnog pačeta izrasla u prelepu labudicu. Ti dani su dani kada sam poslednji put bila srećna...
