Četvrtak, Januar 07, 2016
Klinika "Justina"
Posle mesec dana boravljenja u klinici "Justina" bilo mi je savršeno jasno zašto su njihove usluge više nego dvostruko skuplje od usluga drugih, uglednih ustanova tog ili sličnog tipa. Htela sam najbolje i to sam i dobila. Uredne, moderno uređene privatne sobe, najmodernija hirurška i druga medicinska oprema, ko zna koliko lekara od kojih svaki usko specijalizovan samo za jedan deo procesa - plastični hirurzi od kojih svaki zadužen za određeni deo tela ili vrstu operacije, fizioterapeuti, psihijatri, nutricionisti, zatim drugo medicinsko osoblje, maseri, bolnicari, medicinske sestre... Imala sam pristup ogromnoj i dobro opremljenoj teretani, naravno uvek pod budnim okom trenera zaduženog samo za mene, kuhinja, iako strogo kontrolisana od strane nutricionista bila je ukusnija i bogatija nego u bilo kom restoranu u kome sam do tada boravila. Zatvoreni bazeni, saune, prostorije za meditaciju i opuštanje, pa prostorije za kreativno ispoljavanje. O frizerima, šminkerima, stilistima i drugom osoblju i prostorijama za ulepšavanje da i ne govorim. Moram priznati da sam najveći strah imala, ne od operacija ili odricanja od hrane, već od same pomisli da ću provesti tri meseca u klinici zatvorenog tipa. Zatvorenog tipa... Zvuči kao zatvor, kao kazna. Sigurno je takvom ubeđenju doprinelo stereotipsko viđenje ustanova zatvorenog tipa za odvikavanje od kojekakvih poroka, ali ovde nije bilo odvikavanja. Ne. Ovo je klinika za privikavanje na zdrav i lepši život.
Estetske operacije za koje su se lekari složili da su mi potrebne su bile lagane i oporavak od njih je trajao tek nekoliko dana, nakon toga uvedena sam u striktnu rutinu koja mi je, moram priznati, odgovarala pogotovu jer su rezultati bili vidljivi gotovo trenutno. Ustajanje u pet i četrdesetpet svakog jutra, dve crvene pilule, zatim petnaest minuta za fiziološke potrebe i ličnu higijenu. U šest sati vizita. Od sedam do sedam i trideset doručak. Odmah nakon obroka lagane fizičke aktivnosti narednih pola sata, uglavnom hodanje na traci ili lagana vožnja sobnog bicikla. Od osam do devet razgovor sa psihijatrom. Od devet do devet i trideset konsultacije sa stručnim licima u šta spadaju lični trener, nutricionista, fizioterapeut i tako dalje. Narednih sat ipo je dopušteno provesti ili u prostoriji za meditaciju i opuštanje, koja je bila sa prigušenim plavičastim svetlom i gotovo prazna izuzev nekoliko prostirki za jogu, veoma udobne kožne fotelje i kreveta, ili pak prostorije za kreativno ispoljavanje koja je imala kompjuter, bez internet konekcije, štafelaj, nekoliko šahovskih tabli sa unapred konstruisanim problemima koje treba rešiti u tri ili manje poteza i gomilu muzičkih instrumenata, kao i karaoke mašinu. U jedanaest kreću vežbe u teretani i traju, sve skupa sa zagrevanjem i odmorima do jedan sat. Nakon toga sledi sauna, razgovor sa stručnim licima u šta spadaju stilisti, šminkeri i tako dalje. Ručak je u dva sata. Nakon ručka ponovo pola sata laganih fizičkih aktivnosti, zatim pola sata za fuziološke potrebe i ličnu higijenu. Dva sata nakon toga provode se na ulepšavanju u šta spada obuka za samostalno, profesionalno šminkanje, feniranje, solarijum, manikir, pedikir... Vreme do večere koja je u sedam sati se provodi ili u prostoriji za meditaciju i opuštanje ili u prostoriji za kreativno ispoljavanje. Posle večere je ponovo polučasovna blaga fizička aktivnost, nakon čega se odmara još pola sata u privatnoj sobi, pre nego što u nju dođe maser. Nakon masaže preostalo vreme do deset sati uveče i odlaska na počinak, je za fiziološke potrebe i ličnu higijenu. Ovaj raspored izgleda nekako vojnički i strašno na papiru, ali u stvarnosti je veoma prijatan i delotvoran. Tih prvih mesec dana su najsrećniji i najbezbtižniji dani u mom životu. Ti dani su dani kada sam konačno od ružnog pačeta izrasla u prelepu labudicu. Ti dani su dani kada sam poslednji put bila srećna...
[Odgovori]
E dobro se seti da nastavis! Nadam se da sledeci necemo cekati ko ovaj. A nece te ubiti i ako odgovoris na komentar
Comment by
Dragan
(01/07/2016 11:34)
[Odgovori]
I ja se nadam da više neće biti velikih razmaka između objavljivanja. Sve priče na ovom blogu su povezane, samo ponekad radnja ne ide hronološki već se vraća u prošlost i iz nje u sadašnjost.
Comment by
Darkmask
(01/07/2016 16:53)
[Odgovori]
Gde se nalazi ta klinika?
Comment by
sanjarenja56
(01/07/2016 18:57)
[Odgovori]
"Ti dani su dani kada sam konačno od ružnog pačeta izrasla u prelepu labudicu".
Кренуше ми сузе.Мајке ми! Напиши где се налази та клиника "Џастина"? Од увек сам желео да уместо ове носине (кланфе), имам мали, прћасти и са пегама прошаран носић. Мада, такав носић неби ишао уз ове клемпе од ушију,али то бих кориговао касније. Да, умало заборавих и моје буљаве очи. Страшна је суровост мајке пророде. И ја бих да једном будем лабудић.
Поз!
Comment by
Лаки
(01/07/2016 19:54)
[Odgovori]
Za one koji bi želeli da znaju gde se ova klinika nalazi valjalo bi da pročitaju i prve dve pruče, kao i da sačekaju još neku sledeću.
Comment by
Darkmask
(01/08/2016 09:05)
[Odgovori]
Pročitala, podatak nije dat. A ja malo drugačije posmatram ove priče, stručno medicinski.
Comment by
sanjarenja56
(01/08/2016 09:25)
[Odgovori]
Poenta mog prošlog komentara je da se nadam da bi nakon čitanja više priča shvatili da se radi o fikciji.
Comment by
Darkmask
(01/08/2016 10:39)
[Odgovori]
Ja sam shvatila, zato te i pitam gde je ta klinika. Nemaš dovoljno medicinske osnove za ove priče. No ako postaviš samo kao priče, a ne kao informacije, to je dozvoljeno.
Comment by
sanjarenja56
(01/08/2016 11:20)
[Odgovori]
Pa ovo i jeste postavljeno kao priča, objavljeno je na blogu pod kategorijom književnost, lepo piše, samo treba pročitati. Što se tiče toga šta je dozvoljeno, a šta ne, u pravilima korišćenja i objavljivanja na blogu nigde ne piše to što si ti rekla. Ukratko, ako ti se sviđa čitaj ako ne, nemoj čitati.
Comment by
Darkmask
(01/08/2016 11:37)
[Odgovori]
Значи, све је фикција и од мене неће бити лабудића. :))Ја више ово нећу читати! Сазнао сам фикцијски где се клиника налази. Одох директ у књижевно дело.:))
Comment by
Лаки
(01/08/2016 11:56)
[Odgovori]
Laki, ako te teši uvek ćeš biti lep svojoj mami, ona mora da te voli :). Što se klinika tiče, za početak probaj Lazu...
Comment by
Darkmask
(01/08/2016 12:12)
[Odgovori]
Како знаш!?
У нашој малој болници сви смо „добри“ ... слушамо докторе и у реду по двоје стално идемо у кухињу. Мене докторка највише воли. Увек кад група иде у шетњу она мене остави да јој посредим ординацију. Ја то све лепо средим како треба док се они шетају по парку који се налази у самом кругу. Пошто сам ја „добар“ она мене сме да пусти самог да шетам. Где бих и отишао кад је около ограда од жице. Док сређујем њену ординацију ја упалим ПЦ. Док се систем не подигне ја пребришем њен радни сто, очистим пепељару, испразним канту са ђубретом и залијем цвеће. Није ми тешко, зато што сам „добар“. Тако каже моја докторка.
Пре него што се конектујем, кроз прозор погледам где се налази моја група и докторка која ме пуно воли. Било би ми много жао да ме види како нисам „добар“ и дирам њене ствари. Од кад су ми ономад са неком малом машином овде горе на темену отворили повећу рупу да би ми нешто поправили ја немогу ноћу да спавам, па онда по ваздан измишљам некакве причице.
Када се конектујем потражим мој сајт који пуно волим и почнем да пишем . Дали им се причице свиђају? Незнам. При регистрацији нисам потврдио опцију „обавести ме о промени“, због моје докторке која ме пуно воли. Тада би сазнала да нисам „добар“. Нисам ставио ни аватар ... сигурно би ме препознала. А .... тамо, тако лепог света има. Није као овде....Сви смо попут стараца, у истим пиџамама, све у плаво-бело, плаво – бело и опет тако ... до краја. Потом у „Мозилли“ отворим „Схоw Алл Хисторy” и обришем трагове присуства на „нету“ све зарад њене љубави и њеног поверења у мене. Затим класика,„старт“ >> Турн Офф Цомпутер < wелцоме < па тиии- ну - на – наааааа, јер ми овде немамо радио.Скоро кад сам напунио тридесет другу годину, само
су ми пљескали. Без певања. Ја сам тада мало плакао.
Приметио сам, кад ја напишем причицу, сутрадан нас докрорка окупи у собу за колективну терапију и исту почне да препричава. Ми сви ћутимо и зуримо у под. Ја поготову. Јер глупо је ...... да ја знам што и она зна. Она је докторка! Тада она уздахне и каже: - Шта ћу ја са вама ... „добрима“. Ја се на њу због тога нељутим јер.... зашто смо ми овде ... него због ....како она рече ....”доброте”.
Лаки 2009
Comment by
Лаки
(01/08/2016 12:28)
Dodaj komentar
